Малиша Станојевић — Биографија

Биографија

 Станојевић др МалишаСтанојевић, др Малиша (1949), књижевник и књижевни историчар, рођен је у Рачи (крагујевачкој), у СФРЈ, у Србији, где је завршио основну школу и гимназију друштвено-језичког смера. На Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1974. године на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Године 1980. магистрирао је на смеру за савремену српску књижевност одбраном магистарског рада „Теме и структуре наративне прозе Милице Јанковић" (ментор: проф. др Милош Бандић). На Филолошком факултету у Београду одбранио је докторску дисертацију „Краљ Петар Први као књижевни лик у писаној и усменој традицији" (ментори: проф. др Јован Деретић и проф. др Драгољуб Р. Живојиновић).
У студентским данима као сарадник и аутор кратке приче учествовао је у оснивању студентског часописа Филолошког факултета „Знак" (1972) са оснивачем и првим уредником Радомиром Глушцем и другим уредницима (Вук Милатовић, Бранко Летић, Радослав Братић, Звонимир Костић, Братислав Милановић, Јован Делић, Јован Пејчић).
Као млад песник, пажњу je на себе скренуо већ у гимназијским и студентским данима. Објављивање циклуса песама под називом „Игра" у јануарском броју часописа књижевност (1974), у избору Ивана В. Лалића и Светлане Велмар Јанковић, сматра се почетком књижевног и уметничког рада.
Научне радове, студије, есеје, приказе, критике, рецензије, кратке приче, песме, текстове у области уметности и културног стваралаштва објављивао је у листовима и часописима: „Венац", „Књижевност", „Књижевне новине", „Књижевна реч", „Омладинске новине", „Летопис Матице српске", „Анали Филолошког факултета", „Књижевност и језик", „Песничке новине", „Наслеђе", „Некудим", „Кораци", „Задужбина", „Прича"...
Радио је на програмима радија као новинар, у „Радио Студентском граду" (главни уредник 1973-1974) и у редакцијама „Радио Београда" (1973-1975). Од 1985. до 1989. године обављао је лекторске послове у издањима Универзитета у Београду, а од 1989. до 1994. године лекторске и коректорске послове у часопису „Књижевност и језик" (главни уредник проф. др Божо Ћорић).
У дугогодишњем раду на Филолошком факултету Универзитета у Београду (1975-2014) учествовао је у многим комисијама у области високог образовања. Био је дугогодишњи управник Одсека за студентска питања (1982-2014). Дао је значајан допринос за развој универзитетске наставе, поготову филологије. Учествовао је и дао велики допринос у изради наставних планова и на пословима оснивања студијских група, као и на реформи националних група 1995. године, на промени планова и програма српскохрватског језика и југословенских књижевности и заснивању наставних планова и програма за српски језик и књижевност. Више година је био члан Скупштине Универзитета у Београду, члан Савета Филолошког факултета и члан Комисије за реформу и развој универзитетске наставе Универзитета у Београду. У време реформисања наставе филологије учествовао је на више скупова. Организовао је Научни скуп „Нова тумачења у српској књижевности", у Врњачкој Бањи (2005), а о реформисаној настави своја гледишта је изнео у тексту („Болоњски процес и студијски програм Филолошког факултета", Свет речи, бр. 23-24, Београд, 2007, стр. 85-87).
Уз велику и несебичну помоћ професора Филолошког факултета Универзитета у Београду, декана проф. др Слободана Грубачића, продекана проф. др Љиљане Марковић, проф. др Далибора Солдатића и проф. др Милутина Перића, координатор је рада и развоја Наставног одељења у Крагујевцу (1996-2002) и један је од оснивача студија филологије (студијски програми: српски језик и књижевност, енглески језик и књижевност, француски језик и књижевност, немачки језик и књижевност, шпански језик и књижевност).
У Наставном одељењу у Крагујевцу (сада: Филолошко-уметнички факултет) од 1997. године, на Групи за српски језик и књижевност радио је у звању асистента за предмет Културна историја Срба, на коме је 2003. изабран у звање доцента.
Од 2002. до 2005. године је академски управник Одсека за филологију Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. У својству управника унапредио је наставу филологије, оформио институционални рад Факултета.
Оснивач је и уредник „Библиотеке Лицеј" у којој је објављено десетак наслова дела еминентних професора који проучавају језик, књижевност и културу (поменимо само неколико наслова - Јован Деретић: „Културна историја Срба", Соња Деканић Јаноски: „Критичка историја старе енглеске књижевности", Злата Бојовић: „Књижевност Дубровника", Томислав Јовановић: „Стара српска књижевност", Бошко Сувајџић: „Народна књижевност", Мило Ломпар, Зорица Несторовић: „Српска књижевност 18. и 19. века"... ).
Као један од утемељитеља Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу оснивач је са Слободаном Лазаревићем (првим уредником) и Драганом Бошковићем (уредником од трећег броја) признатог часописа „Наслеђе" у коме се објављују радови из књижевности, језика, уметности и културе.
Уредник је у издавачкој кући „Кораци", Крагујевац, у којој је уредио фотомонографију „Крагујевац" (2007).
Проучавајући живот и књижевно дело Радоја Домановића приредио је и уредио Зборника радова у спомен Радоју Домановићу (1908-2008) „Лако перо Радоја Домановића" (2008). Уредник је и приређивач са Видосавом Стевановићем и Татјаном Јовићевић „Сабраних дела Радоја Домановића", Књига 1, 2, 3 (2009-2010).
Више година је био председник жирија Домановићевих дана сатире (ДОДАС) и учесник САТИРА-ФЕСТ-а (2003, 2005, 2008).
Оснивач је и идејни творац манифестације „Под орахом" (1997-2014) у свом родном месту. Бави се истраживањем домета народне културе у савременим условима.
Један је од оснивача „Фонда Вожд Карађорђе" и члан Одбора за подизање споменика Вожду Карађорђу у родном месту (споменик откривен у Вишевцу код Раче 2004. године поводом Два века од Првог српског устанка).
Учесник је већег броја научних скупова, књижевних вечери (у којима је представљао своју прозу и поезију, или је говорио о стваралаштву савремених српских писаца, публициста, сликара и вајара).
Одржао је већи број предавања из области српске књижевности и културне историје Срба. Израдио је са Слободаном Лазаревићем књижевну мапу српске књижевности и своје гледиште изнео у студији „О епохама и стиловима у српској књижевности 19. и 20. века".
У антологији часописа „Видици" Млада југословенска лирика објављене су му песме, као и у антологији Тоде Чолака "Лелечу звона дечанска" (1989).
У познатом часопису La Vallisa из Барија (1997) у преводу Драгана Мраовића објављен му је већи број песама преведених на италијански језик.
Заступник је часописа за причу и приче о причама „Прича" (2010-2014). Учествује у реализацији пројекта објављивања прича, преведених од страних аутора и написаних од српских писаца.
Заступљен је у „Библиографском речнику" Међународног славистичког центра, Београд (2005); „Библиографском речнику" Центра за митолошке студије Србије, Рача (2006); „Библиографији наставника и сарадника" Анала Филолошког факултета, Београд (2012).
Бави се проучавањем савремене српске књижевности и културне историје Срба.
Члан је Удружења књижевника Србије и Савета Центра за митолошке студије Србије.

Објављене књиге

Одабрани радови

Линкови

Last modification: уто 31 мар 2015