Владимир Мирковић - "Траг у дрвету"

Владимир Мирковић је један од оних стваралаца који у дрвету проналази линије које творе уметничко дело примењљиво у хришћанској религији. Мирковић у овом материјалу који је структурално увек нов, неједнаке тврдоће и боје, урезује нове линије и у дослуху са изразом који је творен од природе, ствара свој уметнички израз. Ово преиначење једне од природе створене лепоте у другу која тежи да се допадне оку представља ликовни дуборезачки рад и код овог уметника чини основу његовох трагалаштва и напора који је очитује у свакој урезаној линији. Поигравајући се са сенком која није видљива, или је прикривена у плитком урезивању уметник каткад одустаје од јачег продирања у масу дрвета која се опире и не да преварити да изгуби свој израз. У ликовном изразу главни потенцијали површина који настају изведени су до иконографије увођењем канонизације, у оној мери у којој је потребно држати се тих образаца.

Владимир Мирковић је свој уметнички рад започео скулптуром. Његови први радови у дрвету су сви од реда у облицима, пронађени у природи и отргнути од ње. Стваралачки ход Мирковић је наставио израдом интарзија. У тим радовима он се није задржавао само на украшавању, већ је у ликовном изразу трагао за сложенијим значењима. У изради икона овај уметник је најдаље отишао. Усвајањем дрворезачке и дуборезачке технике Мирковић је израдио велики број радова. Својим изразом, каткад са уздржаним резбарењем, иконе које су настале задржале су у већини случајева природну боју, ону која се са уметниковом визуром приближава изразу који је у нивоима наивне уметности, до уметничког израза који у себи носи озбиљност карактера, јак уметнички израз и чврсто постављену иконографију. Ликовна хроника та два краја уметниковог досезања, засигурно говори о вредном изданку, тј. дрворезању икона руком човека који је у сталној вези са материјалом, у великој мери га следи и не тако ретко својим изразом сједињује са стварачким напорима чинећи једну нову вредносну категорију. Од мирне линије трага у дрвету, до снажног резања које разара структуру, у нијансама се показују белине, или сенке тих трагова. Простори Шумадије су овом уметнику подарили исконски изглед савршених нијанси боја дрвета јавора, крушке, трешње, липе, ораха, јасеновог дрвета, или боју моћног храста. Нож којим се сви ти трагови у дрвету стварају је у неком моменту моћан, а каткад без праве снаге да отвори нову димензију, нови слој. Намеће се утисак да је Мирковић укротио већ постојећи изглед дрвета и у њему пронашао могућност уноса новог садржаја репродукционом техником, репликама које у свему чине икону самобитном.

Посебну пажњу привлаче радови у којима Мирковић слободније приступа изради икона, одвајајући се од репродукционе технике, користећи је само као образац и у оним приликама када свој дамар уметничког израза уводи као израз личног печата, својим рукописом, сведеним у елементима мотивске грађе и духовног израза где надилази саму ликовност и покреће религиозност, мистичност и оживљава сећање на светитеље. У трагу дрвета овде настаје нови однос према животу. Икона је основ за промишљање о свету у коме живимо.

Малиша Станојевић, књижевник

kotakt : http://vladimirmirkovic.blogspot.com/ 

Last modification: суб 25 мар 2017