Анегдота као основ за причу, поговор у књизи „Време старог сома”, Драгана Бискуповића, Београд, 2003, стр. 207-211.
Драган Бискуповић је био професор српкохрватског језика и југословенских књижевности. Бавио се новинарством, писао прозу и уређивао књиге. Рођен је у Горачићима у подножју Јелице планине. Милован Витезовић, рецензент књиге „Време старог сома” између осталог пише: „Писац се суди са својим временом, ма о чему писао, сматрао је Меша Селимовић (у поводу свог Дервиша). Драган Бискуповић се суочава са својим временом у својим сатиричним списима, судећи се, па и пресуде изражавајући у хибернацији слободног разуме”. Бискуповић је објавио и књигу кратких прича, романсираног карактера под називом Атеисти граде цркву.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.
