„Карађорђе у Горском вијенцу: (историја, литература, традиција)”, Зборник радова „Настајање нове српске државе”, Велика Плана, 1998, стр. 163-170.
О песми Посвета праху оца Србије није се писало у тој мери као о самом делу Горски вијенац. Међу значајнија проучавања и тумачења могу се навести коментари Милана Решетара, коментар и тумачење Милана Шевића, белешке и објашњења Вида Латковића, студија о Његошу Миодрага Поповића, коментари Николе Банашевића и студијe Јована Деретића и Радоја Симића. У наведеним коментарима Посвета је тумачена с једнаком пажњом као и Горски вијенац и чини значајну грађу за разумевање песничког дела великог писца српског романтизма
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.