И после свега љубав, у: А.нђелка Милојковић, „Несанице”, Београд, 2006.
Анђелка Милојковиће је била српска списатељица, најчешће представљана коа нова Мир Јам. Била је професор српскохрватског језика и југословенских књижевности и магистар, социолог књижевности. Бавила се истраживањем тривијалне литературе, о којој је у часописима објавила више запажених радова (Књижевност, Твар, Slavia, Свет речи). Објавила је књиге: Горка јесен љубави, Некад неки Себастијан, Љубовање, Сећање на заборав, Несанице. У својим кратким причама и новелама писала је о љубави лирским сликама изузетног сензибилитета.„Карађорђе у Горском вијенцу: (историја, литература, традиција)”, Зборник радова „Настајање нове српске државе”, Велика Плана, 1998, стр. 163-170.
О песми Посвета праху оца Србије није се писало у тој мери као о самом делу Горски вијенац. Међу значајнија проучавања и тумачења могу се навести коментари Милана Решетара, коментар и тумачење Милана Шевића, белешке и објашњења Вида Латковића, студија о Његошу Миодрага Поповића, коментари Николе Банашевића и студијe Јована Деретића и Радоја Симића. У наведеним коментарима Посвета је тумачена с једнаком пажњом као и Горски вијенац и чини значајну грађу за разумевање песничког дела великог писца српског романтизма
Људска фигура у боји ватре и мрака или о сликарству Владимира Величковића, Наслеђе, бр. 1, Крагујевац, 2004, стр. 153-155.
У српском издаваштву и култури с краја 2003. године појавила се књига необичног изгледа, концепције и техничког квалитета. Монографија са једноставним насловом Величковић настала је, рекло би се, у маниру препознатљивог рукописа Слободана Лазаревића, који је о Владимиру Величковићу, о његовим сликама и симболизацији тог и таквог стваралаштва написао студију по свим критеријумима изванредну, особену и надасве са храбрим новим погледом који је у паралелама, контрастима и тумачењима изнова покренуо промишљања која долазе са становишта комплексног критичког става и истраживачког поступка. Ова монографија је таквога значаја и домета да је завредела и промоцију у једној од најзназајнијих институција, у Српској акдемији наука и уметности.