АЛЕКСАНДРА ЧЕБАШЕК, „ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ЧИТАТИ”, ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, ЈУЛ-АВГУСТ 2021, СТР. 184-188.
Приказ књиге: Малиша Станојевић, „Читање поезије”, ФИЛУМ, Крагујевац, 2020, стр. 165.
Малиша Станојевић: Модернизам композиције и расправа о уметности у роману „Узалудна лепота” Ранка Крстајића
Богатом стваралаштву и уметничком мозаику, Ранко Крстајић, песник, прозаиста и сликар, додаје још једно дело, роман „Узалудна лепота”. Комплексно и с великом пажњом композиционо уређено, приповедање у овом роману јесте уланчана схема структуре прозе, која се бави суштином уметности и естетике. Ово дефинисање намеће се, пре свега, због сложености Крстајићевих прозних фрагмената, који се смењују и измичу познатим теоријама о настанку књижевног дела, а у исти мах се учвршћују постулатима романа као жанра.
МИЛАН Д. ВУРДЕЉ, КАКО БИ ПОЕЗИЈУ ПРОМИШЉАО ВИЈОН?/// (Малиша Станојевић, „Читање поезије”, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2020, стр. 165), Књижевност и језик, LХVIII/2, Београд, 2021.
Не дешава се често да овдашња књижевнонаучна продукција понуди ис-
траживање у ком се огледа такав диверзитет тема и проблема - а затим и ме-
тодолошких приступа истима -као што је то случај са књигом Читање поезије
Малише Станојевића. У светлу досадашње Станојевићеве библиографије, коју,
између осталог, чине поетски и прозни наслови, теоријски чланци, књижевнои-
сторијски и културноисторијски огледи, најрецентнија његова стручна моногра-
фија, публикована у склопу вишеструко занимљиве библиотеке Црвена линија
Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, превасходно се поима као још
један прилог дивергентним професионалним усмерењима аутора.
