„Потпис на похађање живота”, (живот и дело Т. Чолака), Књижевност и језик, Београд, 1990, бр. 3, стр. 281-284.
Тоде Чолак је био редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Предавао је хрватску књижевност, а у исто време, као уредник омладинске ревије „Венац” (Горњи Милановац) био је посвећен стваралаштву младих песника. Подстицао је младе да читају, али и пишу поезију. Откривао је таленте и прикупљао песме младих стваралаца. Одабаране циклусе песама објављивао са фотографијом аутора. Штампао је десет антологија од којих су му најзначајније: „Искрене песме” (љубавна поезија), „Векова тамних нежности” (родољубива поезија), „Међу јавом и међ сном” (мисаона поезија), „Никад више … (елегије), „Безданој беди краја нема” (социјална поезија), „Лелечу звона дечанска” (Лирско говорење југословенских песника о Косову).
„Карађорђев устанак” Драгомира Манојловића (запис о слици на зиду)
ДОМ КАРАЂОРЂА је монументално здање у шумадијској варошици Рача, грађен у периоду 1921-1933. године. Ауторство пројектовања и изгледа приписује се архитектима Влади Симићу и Драгиши Брашовану.
Јована Д. Миловановић објавила је рад „Карађорђев дом у Рачи: између локалног и југословенског идентитета”, 2016. године. У раду се истражује историја настанка овог здања, без уласка у детаље ентеријера.
У холу, с десне стране, налази се слика на зиду „Карађорђев устанак”, аутора Драгомира Манојловића, наставника ликовног образовања. Слика је настала 60-их година прошлог века и размере је 2,25 х 3,10.
