„Једна песма Џепна књига Песмарица”
еСтварност, Аранђеловац, 26. 08. 2019, објављује омаж Влаји из Глибовца, са посебним освртом на самиздате овог необичног песника на почетку 20. века и на феномен који се није поновио. Ова необична личност, српске и југословенске (контра)културе, прошла је век живота, као што су пролазили велики песници, а с друге стране остао је ван књижевних токова. До скора се сматрало да је Влаја остао незабележен, непознат песник,
Страдија Радоја Доманвића, Зборник радова „Лако перо Радоја Домановића”, Крагујевац, 2008, стр. 117-124.
Први број „Страдије“ изашао је 25. децембра 1904. године, формата 18 х 25. Радоје Домановић власник и уредник листа обратио се публици уводником „Здраво, здраво!“ у коме одговара на примедбу многих да он нема више о чему да пише. Домановић пише: „О публико српска, добричино моја, како си грдно проста и наивна. Прошао је 29. мај (1903), али смо остали ми. Ми исти, онакви какви смо и пре били. Погинуо је (краљ) Александар, а то значи много добра, али не значи све“. Већ у првом броју назначена је идеја листа, тј. да Домановић не одустаје од критике друштва, од исказивања односа према партијама, људима, догађајима који се одвијају у свакодневици живота који је он добро познавао.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.
