Две књиге Милице Јанковић: „Исповести” и „Међу зидовима”, Нова реалност из сопствене собе, Београд, В. Градиште, 2015, стp. 51-66
У раду се указује на вредности прозе Милице Јанковић, са посебним освртом на теме и мотиве у њеним књигама „Исповести“ и „Међу зидовима“. За осветљавање прозе ове списатељице узета је књига с почетка њеног књижевног стваралаштва, када ју је Јован Скерлић сврстао у „Историју српске књижевности“ и трајно јој одредио место у српској књижевности, као и књига која је међу последњим насловима у ауторкином стваралачком опусу. Већи део текста у раду „Две књиге Милице Јанковић: Исповести и Међу зидовима“ написан је 1979–1980. годинеЉудска фигура у боји ватре и мрака или о сликарству Владимира Величковића, Наслеђе, бр. 1, Крагујевац, 2004, стр. 153-155.
У српском издаваштву и култури с краја 2003. године појавила се књига необичног изгледа, концепције и техничког квалитета. Монографија са једноставним насловом Величковић настала је, рекло би се, у маниру препознатљивог рукописа Слободана Лазаревића, који је о Владимиру Величковићу, о његовим сликама и симболизацији тог и таквог стваралаштва написао студију по свим критеријумима изванредну, особену и надасве са храбрим новим погледом који је у паралелама, контрастима и тумачењима изнова покренуо промишљања која долазе са становишта комплексног критичког става и истраживачког поступка. Ова монографија је таквога значаја и домета да је завредела и промоцију у једној од најзназајнијих институција, у Српској акдемији наука и уметности.